Razmišljajući kako da započnem ovaj tekst, odlučio sam se za to da našim dragim čitaocima postavim jednostavno pitanje: Da li ima neko među vama ko nikada nije imao probleme sa glavoboljom? I zaista, odgovor koji je gotovo sigurno negativan ukazuje na veoma jednostavan način da je glavobolja medicinsko stanje koje može da se smatra jednim od najčešćih zdravstvenih problema ljudske vrste.

Najgrublji epidemiološki podaci pokazuju da u svakom momentu između 50 do 60 odsto svetske populacije pati od raznih formi glavobolje, pri čemu se u ovu kalkulaciju ubrajaju najčešće forme glavobolje. Ako se dodaju i ređi uzroci glavobolje, apsolutni broj osoba koje u svetu pate od glavobolje dostiže enormne razmere. Uzimajući ovo u obzir, jasno je da je ekonomsko i socijalno opterećenje koje pojedinici, porodica i šira društvena zajednica trpe zbog problema glavobolje ogromno.

Kada običan čovek govori o glavobolji, on se fokusira na bol i pridružene tegobe i bitno mu je kako da ih se oslobodi. Međutim, šta se krije iza glavobolje, odnosno koji je njen uzrok, zapitamo se tek naknadno, nekada, nažalost, suviše kasno. Namera ovog teksta je da vam predstavi najgrublju podelu glavobolja, čime ćemo predstaviti i njihove uzroke, a potom da vam ukažemo na to kada su glavobolje znak bolesti koje mogu biti opasne po život.

MOGUĆI UZROČNICI

Glavobolje se mogu podeliti u dve velike grupe: primarne i sekundarne glavobolje.

Primarne glavobolje su one glavobolje koje predstavljaju oboljenje same za sebe, odnosno nisu uzrokovane nekom drugom bolešću. U ovu grupu glavobolja spadaju: migrena, tenziona glavobolja, klaster glavobolja i druge ređe primarne glavobolje. Najčešće glavobolje iz ove grupe su migrena i tenziona glavobolja. Veliki broj ljudi u opštoj populaciji pati od ovih vrsta glavobolja. Uticaj na svakodnevni život pojedinca, kao i socijalno-ekonomski uticaj ovih vrsta glavobolja je ogroman. Njihov prirodni tok može biti dvojak. Naime, one mogu ostati u takozvanoj epizodičnoj formi, kada se ataci javljaju na manje od 15 dana mesečno, a mogu preći u stanje koje se zove hronična dnevna glavobolja, kada pacijenti svaki dan ili svaki drugi dan imaju glavobolju. Veoma retko neke od ovih glavobolja mogu biti udružene sa stanjima koja ugrožavaju život. Recimo, kod migrene sa aurom je nešto povećan rizik od nastanka moždanog udara, a posebno kod žena koje su pušači i uporedo s tim koriste oralna kontraceptivna sredstva.

Sekundarne glavobolje su glavobolje kod kojih postoji neki uzrok, odnosno zdravstveni poremećaj koji se manifestuje glavoboljom. Čitav niz oboljenja i stanja može se manifestovati pojavom glavobolje kao jednim od simptoma.

ŠTA NAM JE ČINITI

Svedoci smo da se najveći broj osoba sa glavoboljom ne javljaju lekaru, već da sami uzimaju uobičajene analgetike. I zaista, u najvećem broju slučajeva takav postupak pomaže. Međutim, da li je to dugoročno rešenje? Svakako nije. Bez obzira na to o kakvoj se glavobolji radi, da li nas ona brine ili ne, odnosno da li je uobičajena ili ne, potrebno je u nekom trenutku javiti se lekaru, pre svega neurologu, radi uspostavljanja adekvatne dijagnoze.

Kako da pacijent prepozna trenutak kada obavezno mora da se javi lekaru zbog glavobolje? U tabeli su izlistani uzroci koji dovode do akutne sekundarne glavobolje. Neki od njih su veoma ozbiljna oboljenja čije inicijalne znake je potrebno prepoznati i što hitnije se javiti lekaru radi daljeg tretmana. Sledeće situacije predstavljaju tzv. crvene zastavice upozorenja da je glavobolja potencijalno opasna.

Svaka glavobolja koja počinje kod osobe starije od 50 godina – bilo kakva nova glavobolja ili pogoršanje već postojeće glavobolje kod osoba te životne dobi mora se smatrati simptomatskom ili sekundarnom glavoboljom dok se drugačije ne dokaže. Obavezno se moraju sprovesti dodatna ispitivanja prema uputstvu neurologa.

Izuzetno nagli početak, veoma jake, „najgore glavobolje ikada dotad” – ovo može biti početak hiperakutnog medicinskog stanja koje se zove subarahnoidalna hemoragija, ili krvarenje između moždanih opni. Javlja se kod osoba svih životnih dobi i posledica je pucanja patološki proširene arterije u glavi. I druga takođe veoma ozbiljna stanja mogu početi sa ovakvom glavoboljom.

Glavobolja čiji se intenzitet, učestalost i trajanje pojačavaju s vremenom – svaka progresija glavobolje kroz vreme, bilo da se radi o minutima, satima, danima ili nedeljama, predstavlja signal da se dešava ozbiljan problem u glavi. Ovakve karakteristike glavobolje su obično deo slike prilikom postojanja tumorskih promena u glavi ili pojave krvarećih kolekcija, odnosno hematoma, bilo da oni sporije ili brže rastu.

Glavobolja udružena sa povišenom telesnom temperaturom, zategnutim vratom i pojavom osipa po koži – ovakva situacija može biti deo slike prilikom zapaljenja moždanih opni (meningitisa) i mozga (encefalitisa).

Glavobolja udružena sa poremećajima u neurološkom pregledu – bilo kakav fokalni patološki proces u mozgu može dati ovakvu sliku. Glavobolja je jedan od najčešćih neuroloških simptoma. Može biti uzrokovana traumom, vaskularnim smetnjama, upalnim bolestima, te tumorima središnjeg nervnog sistema.

Patološki nalaz prilikom pregleda očnog dna gde je rečeno da postoji otok početnog dela očnog živca – ovakav nalaz, posebno kada je jednostran, sugeriše na mogućnost postojanja povećanog pritiska moždane tečnosti uzrokovanog nekim ekspanzivnim procesom u glavi.

Svaka glavobolja nakon traume glave – glavobolja nakon traume glave je apsolutna indikacija za hitno neurološko ispitivanje, a posebno opasne mogu biti glavobolje koje se javljaju nedeljama nakon doživljene lagane traume koja je inicijalno prošla bez ikakvih bitnijih problema. U ovim situacijama može da se radi o razvoju velike krvne kolekcije (hematoma) između moždanih opni, koji se sporo razvija i ne daje druge tegobe inicijalno. Posebno su pod rizikom stare osobe i alkoholičari, te pacijenti na antikoagulantnoj terapiji (lekovi kao što su: varfarin, acenokumarol…).

Novonastala glavobolja ili pogoršanje i izmena karakteristika ranije postojećih glavobolja – ovo su takođe indikacije za pregled neurologa i dodatna ispitivanja. Posebno je bitno proceniti novonastalu glavobolju kod pacijenata kod kojih postoji maligna bolest na drugim organima ili eventualno stanje smanjene sposobnosti organizma da stvara antitela, kao što je sida.

Ključno je razumeti da je glavobolja veoma čest poremećaj, da se potcenjuje njen značaj u opštoj populaciji, da primarne glavobolje kao što su migrena, tenziona glavobolja ili hronična dnevna glavobolja značajno remete kvalitet života osoba koje pate od njih, te da je stoga potrebno adekvatno ih tretirati u saradnji sa lekarom. Na kraju, ne tako često, ali ipak značajno učestalo, uzrok glavobolja mogu biti i stanja koja ugrožavaju život osobe sa glavoboljom. U tim situacijama moraju se prepoznati napred navedene crvene zastavice i odmah se javiti lekaru.